Originalan sam, kradem od onih od kojih niko nije krao

January 25, 2013

piše: Srđan Dinčić

’’ Lako je tebi, pričaš sat vremena u mikrofon i to ti je sav posao ! ’’ .  Da sam dobio dinar svaki put kad sam čuo ovu glupost sad bi ovi na vlasti mene molili da investiram u Srbiju a ne šeika iz Arapskih Emirata.

Padalo mi je na pamet, ako već ljubiteljima komedije omogućim da se smeju kada izvodim napisan materijal, možda bi ljubiteljima drame i horora trebao da omogućim da plaču i da se plaše gledajući kako taj materijal nastaje.

Pisanje komičnog materijala je vrlo zahtevan i složen proces jer  za svaku foru moraš da ispuniš neke kriterijume . Kriterijume uglavnom postavlja komičar sam, mada postoje i neka nepisana pravila stand up komedije koja bi trebala , a po mom mišljenju i morala da se poštuju.

Jedno takvo pravilo je – TEKST MORA BITI ORIGINALAN!

Upravo sam došao u situaciju da moram da izbacim iz svog stand up materijala dve dobre fore, koje su odlično prolazile kod publike jer sam primetio da liče na već postojeće. Jedna je slična situaciji iz poznatog sitkoma a druga slična deliću fore britanskog stand up komičara Edija Izarda. Nisam maznuo, ’’potrefilo’’ se tako ali opet nije 100% originalno i mora da ’’leti’’ iz nastupa . Ne liče previše, čak je možda i zanemarljivo ali je dovoljno da meni smeta i da se osećam kao da sam kidnapovao nekome dete kad god ih ispričam. Već se dosta dugo bavim humorom i znam da takve stvari zaista nisu retkost jer kad ljudi razmišljaju na sličan način (u ovom slučaju tražeći humoristički zaplet i poentu) a pritom razmišljaju o istoj ili sličnoj temi, neminovno je da ponekad dođu do istog rešenja. Poenta je da to ne treba i ne sme da bude opravdanje. Priznaš sebi da do tog rešenja nisi stigao prvi, prospeš koju suzicu ako je fora baš dobra, prežališ je i kreneš u potragu za novom.

U poslednje dve godine slušajući komičare i one koji se tako osećaju sa ovih prostora čuo sam zaista svašta, od viceva iz 1938.  preko sto puta prežvakanih urbanih legendi, SMS pošalica, replika iz filmova , fora sa nalepnica za frižidere pa do materijala stranih komičara Karlina, Hiksa, Robin Vilijamsa i dr…

Kao što je naš poznati aforističar  Aleksandar Baljak napisao : ’’ Tako je govorio Zaratustra, a sad to isto kažem ja. Prošlo je njegovo.’’

 

To je u stand up komediji potpuno promašena tema jer stand up kao forma jedino ima smisla ako onaj što drži mikrofon govori svoje stavove i zapažanja. Publika lako proceni da li se to što izgovaraš uklapa sa onim što oni u tebi vide na sceni. Fora za stand up je kao dete, da bi ličilo na tebe moraš sam da ga praviš.Vrlo je jednostavno.

Ali dobro, ljudi sa ovih prostora su već tradicionalno fleksibilni kad se radi o autorskim pravima, tuđim naravno.A to što su shvatili da je lakše prepisati nego smisliti je samo dokaz koliko su inteligentni i domišljati.

Kad  sam sa jednim ’’kolegom’’ pričao o tome kako ću foru da izbrišem iz nastupa jer malo liči na Izardovu on je rekao, ’’ Ma Srki ne budi budala, ko je na Balkanu  uopšte čuo za Izarda a kamoli da zna njegove fore ’’ . Zaista fenomenalan stav . Ne vidi ni slepi prosjak da si mu ispraznio šešir za milostinju pa to ne znači da je takav postupak ispravan.