Stand up, girls!

March 17, 2011

Autorka: Ana Dragović

Kada sam punila dvadesetu, znate one godine kad nazdravljate u kafiću sa „Svaki mi se dao“ i zaista to i mislite, kad je celulit tek u najavi a grudi čvršće nego ikad kasnije, najbolja drugarica uruči mi poklon uz čestitku: Srećan ti ulazak u treću deceniju!%#! A ja sam gotovo mogla da pročitam nastavak napisan „nevidljivim mastilom“ : neizbežno ti sledi i četvrta, peta i još par, a onda očas posla jedan umetnički skok u grob! Kao što je lepo primetila komičarka Sara Silverman, što smo starije rođendanske čestitke postaju okrutnije.

I što ti je osoba prisnija, čestitke su zlobnije. Strpljivo sam pričekala da prođe još jedna decenija i da svojoj vršnjakinji i najboljoj drugarci – krajnje neoriginalno- na dan njenog tridesetog rodjendana čestitam ulazak u četvrtu deceniju! Otpozdravila mi je sa opaskom „četvrta decenija ti u gaćama“ i u to ime smo nazdravljale duboko u noć! Samo Bogu možemo da zahvalimo što se neka od naših majki (pouzdano znam za takve slučajeve) nije dosetila da nam pošalje rođendansku čestitku sa raspadajućim lešom sa jedne strane i dirljivom porukom s druge: „Bar si još uvek privlačna muvama. Voli te mama“. Šta hoću da kažem? Žene imaju dovoljno hrabrosti da se zezaju na račun svega i svačega pa čak i svojih godina! A priznaćete, u eri ultimativnog imperativa mladosti i lepote, treba imati jaja za to! Druga je priča što se tek nekolicina u istoriji usudila da izađe „iz ormana“ i u inat predrasudama i društvenoj stigmi suoči širu javnost sa sopstvenim duhovitim pogledom na svet. Ženskinje su morale da se izbore za pravo na duhovitost. Najpre samo igraju komične uloge, a potom počinju da pišu sopstvene komičarske tačke i izvode ih solo pred publikom a često i uprkos njoj. U svetu ih nazivaju stand up komičarkama, što bi u slobodnijem prevodu značilo „dame koje humorom obaraju s nogu“!

Zovite me Duhovita

Za žene je humor oduvek bio način da se međusobno povežu i lakše prebrode nedaće koje im život servira. Ostavite tri dame, koje se nikada do tad nisu srele, nekoliko minuta u istoj prostoriji – ubrzo će razmeniti vitalne informacije iz privatnog života i počeće da se smeju. Kreću od najsitnijih detalja intime i stižu do generalnih dešavanja u kulturi i politici – i to sve u okviru jedne rečenice. Prema rečima stand up veteranke Kejt Klinton, koja se ovom formom komedije bavi od osamdesetih godina prošlog veka, za razliku od muškog humora, zasnovanog na „ispaljivanju“ fore i očekivanoj smehotresnoj reakciji ženama je svojstveno da pletu priču, povezujući niz komičnih tačaka. S druge strane, prekaljena stand uperka njujorške scene Dženin Garofalo ne vidi razliku između muškog i ženskog humora.

–  Smešno nadilazi polne razlike. Najbolji komičari, bilo ženskog ili muškog roda, su oni koji se orjentišu na detalje, dobri su socijalni kritičari i umeju da se šale na sopstveni račun – kategorična je Garofalova koja se ne odvaja od notesa ispunjenog novinskim člancima i citatatima iz kojih crpi inspiraciju za nastupe.

Poznata po autoironiji ova komičarka je godinama ismevala popularnu kulturu i njen pritisak na savremenu ženu da svoje telo prilagodi nedostižnom idealu koje diktiraju mediji i slavne ličnosti. Ironično, i sama je postala žrtva ovog trenda. Usred isrcpljujuće kure mršavljenja koja je trebalo da joj obezbedi glavnu žensku rolu u blokbasteru „Džeri Megvajer“ saopšteno joj je da je tu ulogu dobila Rene Zelveger. Što, budimo realni, nije iznenađujuće ako imamo na umu da je potonja šampion u nabacivanju i skidanju kilograma u rekordno kratkom vremenskom roku!

Elem, nisu sve komičarke zainteresovane za humor na sopstveni račun. Neke, poput Sandre Bernhard, smatraju da je autohumor zamka u koju najveći broj komičarki nesvesno upada.

– Sve dok spuštaju sebe na sigurnom su, publici neće biti nelagodno i neće biti negativnih reakcija. Ja želim da idem dublje od toga.

Sandra je još sedamdesetih godina 20. veka uplivala u virovite vode stand upa, a na njenom meniju su pored oštre kritike popularne kulture i mnoge ličnosti iz sveta politike.

U istoriji komedije ostale su upamćene komičarke koje su upravo gajile tu „kučkastu“ notu ličnosti. Jedna od njih je Džoan Rivers, sedamdesetsedmogodišnjakinja koja trenutno doživljava renesansu karijere kroz redovne stand up nastupe. Za sebe sa pravom kaže da je postala brend u industriji zabave kojom su vladali muškarci i da je inspirisala dame da se komedijom bave na način do tada nezamisliv za ženski rod. U istoriji britanske stand up scene velikim slovima ostaće zapisano ime Viktorije Vud. Secirajući svakodnevna životna iskustva dokazala je da je smisao za humor podjednako svojstven muškom i ženskom polu, ali su životni prioriteti (porodica, veze, karakteri) ti koji boje ženske afinitete u komediji.

„Znam ja muškarce. Oni žele da budu veoma bliski samo sa onom ženom koja će ih ostaviti na miru“(Elejn Busler)

„Moja sestra je bila sa dva frajera za jedno veče. Jedva je posle toga mogla da hoda… Možete da pretpostavite kako je to… Dve večere uzastopce!“(Sara Silverman)

„Moja majka kaže da je naučila da pliva kad ju je neko odveo na jezero i bacio je iz čamca u vodu. Mama, kako da ti kažem, nisu oni hteli da te nauče da plivaš…“ (Pola Paundston)

„Pitam ljude zašto drže jelenske glave na zidovima. Odgovor je uvek isti: Jelen je tako lepa životinja. Ma nemojte! I ja mislim da je moja majka atraktivna, ali čuvam samo njene fotografije“(Elen DeDženeres)

“Moj muž je tražio više prostora za sebe. Zaključala sam ga sa spoljne strane vrata”(Rozen Bar)

Iako neizostavne u pravljenju retrospektive ženske stand up komedije upravo su gospođe DeDženeres i Bar ( koje su karijeru nastavile kao glumice i voditeljke tok šou emisija) istovremeno „glavni adut“ miliona muškaraca u negiranju postojanje ženskog humora. Uvek su prve na njihovim listama najgorih komičarki ili bar onih najružnijih, sa obaveznim osvrtom na njihovo lezbejsko opredeljenje. Autori ovih spiskova idu mnogo dalje od rezignirane opaske komičara Džona Belušija da „žene naprosto nisu duhovite“. Na krilima „dublje“ analize nastoje da nas navedu na „spontani“ zaključak da ako kojim slučajem u nekom zabačenom kutku planete živi Jedna Duhovita, sto posto je muškarača nakaznog izgleda! Na nešto manje surovim forumima na Internetu dušebrižnici se još nisu usaglasili  da li su žene previše stidljive, stegnute ili nedovoljno inteligentne da naprave dobar štos. A da štos možda nije na drugoj strani, u nespremnosti muškaraca da se „progutaju“ duhovitost žena? Komičarka Kerol Lejf kaže da je tradicionalna podela uloga još uvek dominantna u svetu komedije.

– Iz publike i dalje čujem komentare: Hej, iako mislim da žene nisu duhovite – ti zaista jesi! Izgleda da je komedija jedno od poslednjih mesta gde je OK izgovoriti tako nešto – govori Kerol Lejf o svom iskustvu iz američkih klubova.

Posle višedecenijskog staža u pisanju komedije Vanda Sajks potvrđuje da se ženski glasovi često „ućutkivani“ tamo gde se odlučuje šta je duhovito.

– Žena ispriča foru i … ništa. Onda muškarac ispriča isti fazon i svi se odvaljuju od smeha. Hej, pa ona je maločas rekla isto to!

Vic o Mališi

Setite se samo sleđenih muških faca kada su iz serije Seks i grad doznali da devojke u slobodno vreme ne vezu goblene već nižu štosove na račun muškaraca, preciznije pojedinih strateških delova njihovog tela. Muškarci se, dakako, zezaju na račun svojih penisa ali ih istovremeno shvataju veoma ozbiljno. Nema to veze sa tim da li je politički korektno da žena priča vic o „njegovom mališi“ ili muškarac pripoveda štos o prebijanju žene, sve se svodi na to da li nam je cilj da „spustimo“ nekoga ili jednostavno da se dobro zezamo. Tokom istorije gegovi u muškom humoru su bili ti koji su neretko služili jednom cilju: da ućutkaju žene. U provokativnom članku „Zašto žene nisu smešne“ britanski novinar Kristofer Hičens iznosi stanovište da muškarci vole prljavštinu i gadosti „jer su detinjasti, a humorom pokušavaju da potkopaju neosporni ženski autoritet jer jedino one mogu da rađaju“?! Vlasnici klubova su uglavnom isti ti muškarci i pre će zaposliti sabrata koji razgaljuje publiku vicevima o pivu-prdežu-anusu nego rizikovati sa ženom. Stand up komičarka Vanesa Frekšon kaže da čak i lepota može da bude prepreka za dobijanje posla.

– Za komičarku je veliki izazov ako ne izgleda smešno i nije debela! Možda će zvučati čudno, ali publika je blagonaklonija prema onima koje imaju očiglednu fizičku nesavršenost. To je samo jedna od stigmi koja okružuje žene u komediji. Moram stalno i iznova da se dokazujem i promoterima i menadžerima koji, uprkos rezimeu i iskustvu, dovode u pitanje moj talenat i plaćaju me manje nego muškog zabavljača istih kvaliteta.

Žene su senzitivna bića, a stand up težak posao. Usamljenički. Reč je o krajnje individualnoj formi – nema muzike i nikoga s kim bi popričali na sceni. Prema rečima komičarke Peti Vaskez ona i njene koleginice ne odvajaju se od svezaka u koje neprestano nešto zapisuju i drže fige da će se iz „fluidnih misli“ roditi dobar štos.

– Moraš da budeš samouverena i da osetiš da su tvoje misli dovoljno duhovite da ih podeliš sa sobom punom stranaca.

A kad se zavesa spusti vraćaju se svojim muževima, deci, momcima. Između vođenja domaćinstva i odgajanja dece teško je ugrabiti vreme za pisanje i uvežbavanje nastupa. Pokazalo se da je za mnoge stand uperke ipak najveći podvig da zadrže stalnog partnera. Neki muškarci se žale što su im žene stalno na putu, dok drugi strahuju da će završiti u njihovom novom vicu!

Najsmešnija na planeti

Iza nas je suverena muška vladavina komedijom, žene su jasno stavile do znanja da žele svoje parče kolača. Mnogi zlatnim periodom ovog ženskog proboja smatraju osamdesete godine prošlog veka. U Velikoj Britaniji stand uperke su se otarasile eufemizama i u repertoar uvrstile sve: od momaka, seksa do viceva o menstruaciji i debljini. Jedno vreme to je „radilo“ publiku,  bilo je u modi. Problem je što su komičarke teško napuštale geto „ženskih“ tema. One koje su, pak, talentom štrčale iznad proseka pojela bi televizija. Par tv serija, a onda pad u zaborav. Neki kritičari su skloni da tvrde da je televizija „pokupila kajmak “ ostavljajući britanskoj stand up sceni „ravan i bezazlen“ humor. U Americi je drugačije. Na žalost ili sreću američka mejn strim televizija nije toliko blagonaklona prema potencijalno agresivnoj komediji koliko je britanska, pa su najbolje američke komičarke nastavile karijeru u klubovima. Jedna od njih je Sara Silverman koju je magazin „Rolingston“ pre nekoliko godina počastio epitetom „najduhovitija žene na svetu“. Svakako zaslužuje titulu i najlepše duhovite žene na planeti (izguglajte, uverite se i sami)! Lepa, drska Sara izgradila je karijeru na ismevanju političke korektnosti i zapadnjačkog liberalizma.

„Neću da umanjim značaj događaja od tog 11. septembra. Bilo je strašno, više nego strašno. Neću da kažem bilo je strašno baš ovim ili onim ljudima, ali meni je bilo najgore…(pauza)…Zato što se sve desilo baš onog dana kada sam otkrila da kafe late sa sojom ima 900 kalorija. A pila sam je svaki dan… Sa svih strana čuješ – soja i misliš da je sigurno zdravo. A to je laž…(pauza)… To je ujedno bio dan kada smo napadnuti…“(Sara Silverman)

Da ne pominjemo reakciju američke puritanske javnosti na ovu vrstu humora… Kada je drugom prilikom optužena za rasizam u komediji Silvermanova je u svom maniru odgovorila:

– Nije mi važno da li mislite da sam rasista, mnogo mi je važnije da mislite da sam vitka!

Oštrica njene satire uperena je prema predrasudama svake vrste, pa i onima vezanim za sopstvene jevrejske korene.

– Stavili su moje ime u sve novine, nazvali me rasistom. To boli, znate. Kao Jevrejku, kao članicu jevrejske zajednice stvarno me brine činjenica da gubimo kontrolu nad medijima!

Ovu prelepu crnku ne zanima uživljavanje u različite karaktere, ona se drži jedne jedine autentične scenske ličnosti – same Sare Silverman! (Pre tri godine dobila je muzičku nagradu Emi za pesmu „Im fucking Matt Damon“, duet sa slavnim glumcem, u kojoj je sročena osvetnička poruka bivšem dečku komičaru Džimi Kimelu!)

 

Komičarke se još uvek bore za zasluženo mesto u industriji komedije. Mnoge od njih (poput Sare Silverman i Margaret Čo) insistiraju na komičnom materijalu čija su okosnica rasne, seksualne i političke teme, a za ovaj 18 + miks često nema mesta na klasičnoj televiziji. Zgodna okolnost je što u današnje vreme stand uperke mogu da se okrenu alternativnim vidovima promocije kao što su festivali komedije, takmičenja, kablovski programi, You Tube i socijalne mreže Facebook i Myspace. Krajnje je vreme da im se priključimo: drage dame, mikrofon u šake i humorom obarajte s nogu!